Kako nastaje građevinski kamen
Proces počinje u kamenolomu. Prirodni blokovi stene izdvajaju se iz ležišta pomoću savremenih mašina, dijamantskih žica ili reznih testera. Nekada su se koristili klinovi i čekići, dok se danas blokovi precizno seku kako bi se dobili što pravilniji komadi.
Najčešće vrste kamena koje se koriste u građevinarstvu su:
Granit – izuzetno tvrd i otporan, često se koristi za spoljašnje obloge i javne površine
Mermer – dekorativan i relativno lak za obradu, često u enterijerima i za skulpture
Krečnjak – jedan od najrasprostranjenijih građevinskih kamenova na Balkanu
Peščar – lak za obradu, često korišćen u staroj arhitekturi
Travertin – porozan kamen koji se često koristi za dekorativne obloge
U Srbiji su kroz istoriju posebno korišćeni različiti tipovi krečnjaka i peščara, jer su lako dostupni i relativno jednostavni za obradu.
Obrada kamena
Nakon vađenja iz kamenoloma, veliki blokovi transportuju se u pogone za obradu. Tu se seku na ploče ili blokove željenih dimenzija, a zatim sledi završna obrada površine.
Najčešće tehnike obrade su:
rezanje i kalibracija – dobijanje tačnih dimenzija ploča ili blokova
poliranje – daje kamenu sjajnu i glatku površinu
brušenje – stvara mat ili polumat završnicu
pjeskarenje ili štokovanje – daje hrapavu teksturu koja je pogodna za spoljašnje površine
četkanje i patiniranje – naglašava prirodnu strukturu kamena
Izbor završne obrade zavisi od namene – drugačije se priprema kamen za fasade, drugačije za podove ili za dekorativne elemente.
Tehnike zidanja kamenom
Gradnja kamenom razvila je nekoliko osnovnih tehnika koje se koriste i danas.
Suvozid (suva gradnja)
Ova tehnika podrazumeva slaganje kamena bez upotrebe maltera. Kamenje se pažljivo uklapa tako da stabilnost konstrukcije dolazi iz same strukture zida. Ovakvi zidovi mogu se videti u starim selima, vinogradima i planinskim krajevima.
Zidanje u malteru
Najčešća metoda u savremenoj gradnji. Kamen se slaže uz pomoć krečnog ili cementnog maltera koji povezuje elemente i daje konstrukciji dodatnu čvrstoću.
Kamen kao obloga
U savremenoj arhitekturi kamen se često koristi kao fasadna obloga. U tom slučaju se tanke ploče kamena pričvršćuju na betonsku ili čeličnu konstrukciju pomoću specijalnih sistema sidrenja ili lepka.
Najpoznatiji primeri gradnje kamenom u Srbiji
Na prostoru Srbije nalazi se veliki broj objekata koji pokazuju različite načine korišćenja kamena.
Jedan od najimpresivnijih primera je Golubačka tvrđava na Dunavu, čiji su masivni zidovi vekovima odolevali vremenu i ratovima. Sličnu monumentalnost imaju i tvrđave Kalemegdan u Beogradu i Petrovaradinska tvrđava u Novom Sadu.
Veliki broj srednjovekovnih manastira takođe je građen od kamena. Studenica je poznata po belom mermeru, dok Manasija predstavlja izuzetno dostignuće srednjovekovne fortifikacione arhitekture.
U novijoj istoriji, kamen se često koristi za spomenike, javne zgrade i reprezentativne objekte, gde njegova trajnost i estetika dolaze do punog izražaja.
Kamen u savremenoj arhitekturi
Danas se kamen sve češće koristi u kombinaciji sa staklom, čelikom i betonom. Savremene tehnologije omogućavaju preciznu obradu i tanke elemente koji se lako ugrađuju u moderne građevinske sisteme.
Pored estetske vrednosti, prirodni kamen ima i niz praktičnih prednosti: dug vek trajanja, otpornost na vremenske uslove i minimalno održavanje. Zbog toga ostaje jedan od najcenjenijih materijala u arhitekturi, kako u tradicionalnim, tako i u modernim projektima.
